Op­tu­že­ni za afe­ru „Ko­šljun” Vi­do Ra­đe­no­vić 2007. go­di­ne ži­ri­rao je do­sko­ra­šnjem še­fu Od­sje­ka za bor­bu pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la Da­li­bo­ru Me­do­je­vi­ću za kre­dit od 208.000 eura, sa­zna­je eks­klu­ziv­no „Dan”. Me­do­je­vić je u to vri­je­me ra­dio kao in­spek­tor za pri­vred­ni kri­mi­nal, ka­da se i de­si­la afe­ra „Ko­šljun”, u ko­joj je uče­stvo­vao Ra­đe­no­vić. Na ana­li­tič­koj kar­ti­ci iz ban­ke od 24. ja­nu­a­ra 2014. go­di­ne se na­vo­di da je Ra­đe­no­vić je­mac Me­do­je­vi­ću, da je kre­dit uzet 2007. na rok od 20 go­di­na. In­te­re­sant­no je da je Ra­đe­no­vić ži­ri­rao in­spek­to­ru za pri­vred­ni kri­mi­nal baš u vri­je­me afe­re „Ko­šljun” ko­ju je tre­ba­lo da is­tra­ži po­me­nu­to odje­lje­nje Upra­ve po­li­ci­je.
Me­do­je­vić se tre­nut­no sum­nji­či i za ne­sta­nak do­ka­za sa pre­tre­sa sta­na bi­zni­sme­na Ve­se­li­na Mu­jo­vi­ća, ko­ji je od Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća uzeo 890.000 eura, da mu po­mog­ne u is­tra­ga­ma ko­je se vo­de pro­tiv nje­ga i nje­go­ve po­ro­di­ce.
U do­ku­men­tu do ko­jeg je „Dan” do­šao se na­vo­di da je Vi­do Ra­đe­no­vić 2007. go­di­ne ži­ri­rao Me­do­je­vi­ću za kre­dit od 208.000 eura. Kre­dit je po­dig­nut 21. ju­na te go­di­ne, sa ro­kom ot­pla­te do 1. ok­to­bra 2028. go­di­ne. Ni­je na­ve­de­no o ko­jem kre­di­tu je ri­ječ, tač­ni­je da li je Me­do­je­vi­ću kom­ple­tan iz­nos is­pla­ćen u ke­šu. Ka­ko sa­zna­je­mo, Ra­đe­no­vić je za ra­čun Me­do­je­vi­ća kod ban­ke za­lo­žio svo­ju ne­kret­ni­nu ka­ko bi in­spek­tor mo­gao da po­dig­ne kre­dit. U iz­vo­du iz ban­ke se na­vo­di da je do 24. ja­nu­a­ra 2014. go­di­ne Me­do­je­vić vra­tio 116.224 eura, a da se od nje­ga po­tra­žu­je još bli­zu 92.500 eura.
Ta­ko­đe, ni­je po­zna­to ko­li­ki je iz­nos ra­te Me­do­je­vi­ću za po­dig­nu­ti kre­dit, ali s ob­zi­rom na to da u ve­ći­ni ba­na­ka za to­li­ki iz­nos tre­ba mje­seč­no vra­ća­ti oko 1.500 eura, ne zna se od ko­jih sred­sta­va iz­mi­ru­je svo­je oba­ve­ze, jer od po­li­cij­ske pla­te to ni­je mo­gu­će uči­ni­ti.
Na iz­vo­du se ne vi­di ko­ja je ban­ka u pi­ta­nju, ali je iz pred­me­ta „Ko­šljun” po­zna­to da je Vi­do Ra­đe­no­vić u to vri­je­me imao ra­čun u Pr­voj ban­ci, pre­ko ko­je su išle sve tran­sak­ci­je u tom pred­me­tu.
Afe­ru „Ko­šljun” je pri­je par go­di­na, na­kon pi­sa­nja „Da­na”, za­jed­no sa Spe­ci­jal­nim tu­ži­la­štvom, is­pi­ti­va­lo i Odje­lje­nje za pri­vred­ni kri­mi­nal, ali ni­je po­zna­to da li su se ba­vi­li i po­di­za­njem kre­di­ta Da­li­bo­ra Me­do­je­vi­ća, od­no­sno nje­go­vim ve­za­ma sa Vi­dom Ra­đe­no­vi­ćem.
Vi­do Ra­đe­no­vić je za afe­ru „Ko­šljun” osu­đen na šest mje­se­ci za­tvo­ra, ali ta pre­su­da još uvi­jek ni­je pra­vo­sna­žna. Osum nje­ga, osu­đen je i biv­ši gra­do­na­čel­nik Bu­dve La­zar Ra­đe­no­vić na šest go­di­na, ne­ka­da­šnja di­rek­tor­ka Pr­ve ban­ke Je­li­ca Pe­tri­če­vić na šest mje­se­ci, dok je Alek­san­dar Ti­čić oslo­bo­đen op­tu­žbi.
Sud je utvr­dio da se op­tu­že­ni La­zar Ra­đe­no­vić u svoj­stvu slu­žbe­nog li­ca ja­vio kao pred­la­gač di­je­la dnev­nog re­da 13. sjed­ni­ce SO Bu­dva, na ko­joj je, iz­me­đu osta­log, bi­la i te­ma pro­da­je ne­po­kret­no­sti u ka­ta­star­skoj par­ce­li KO Ma­i­ne. La­zar Ra­đe­no­vić je, ka­ko je po­tvr­đe­no do­ka­zi­ma, na­ve­de­noj sjed­ni­ci pri­su­stvo­vao u svoj­stvu pot­pred­sjed­ni­ka op­šti­ne. Alek­san­dar Ti­čić ni­je bio pri­su­tan na tom za­sje­da­nju. Da­lje se na­vo­di da je ne­spor­no utvr­đe­no i da je do­ne­se­no rje­še­nje o ime­no­va­nju ko­mi­si­je či­ji je član bio La­zar Ra­đe­no­vić, a pred­sjed­nik Alek­san­dar Ti­čić.
Sud je na osno­vu ras­po­lo­ži­vih do­ka­za iz­veo za­klju­čak da se ra­di­lo o una­pri­jed do­go­vo­re­noj ku­po­pro­da­ji ne­po­kret­no­sti u vla­sni­štvu Op­šti­ne iz­me­đu jed­nog uče­sni­ka li­ci­ta­ci­je i op­tu­že­nog La­za­ra Ra­đe­no­vi­ća, a sve sa ci­ljem pri­ba­vlja­nja imo­vin­ske ko­ri­sti.
Vi­do Ra­đe­no­vić kod tu­ži­o­ca je is­pri­čao ka­ko ga je pre­zi­me­njak La­zar 2007. go­di­ne po­zvao, na­u­čio ga ko­li­ku ci­fru da po­nu­di na li­ci­ta­ci­ji za par­ce­lu na Ko­šlju­nu i ka­zao mu da će ka­sni­je tu istu ze­mlju ku­pi­ti Ara­pi po go­to­vo de­se­to­stru­ko ve­ćoj ci­je­ni. Ta­da­šnji dru­gi čo­vjek Bu­dve, pre­ma nje­go­vom is­ka­zu, obe­ćao mu je i da će za­vr­ši­ti i kre­dit kod Pr­ve ban­ke ko­jim će Vi­do­va fir­ma SP Lu­na mo­ći da se „nad­me­će” na li­ci­ta­ci­ji. Vi­do Ra­đe­no­vić je ka­sni­je po­bi­je­dio u toj na­mje­šte­noj tr­ci. Sa Ra­ši­do­vom kom­pa­ni­jom Pi­o­nir in­vest­ments pot­pi­san je ku­po­pro­daj­ni ugo­vor i oni su ne­du­go za­tim SP Lu­ni upla­ti­li dva od ukup­no 11.000.000 eura, ko­li­ko im je pro­da­ta ta ze­mlja. Dio od tog nov­ca Vi­do Ra­đe­no­vić je, na­vod­no, dao La­za­ru Ra­đe­no­vi­ću i Bo­ru La­zo­vi­ću.
D.ŽIV­KO­VIĆ

Za kre­dit jem­čio i in­spek­to­ru
Osim Me­do­je­vi­ću, 2007. go­di­ne Vi­do Ra­đe­no­vić je ži­ri­rao i Sla­ve­nu Me­de­ni­ci, ta­ko­đe in­spek­to­ru za pri­vred­ni kri­mi­nal. U do­ku­men­tu ko­ji „Dan” ob­ja­vlju­je vi­di se da je Ra­đe­no­vić je­mac Me­de­ni­ci za kre­dit od 152.000 eura, ko­ji je on uzeo na pe­ri­od od 20 go­di­na. Na ime tog kre­di­ta Me­de­ni­ca ima još da vra­ti bli­zu 140.000 eura.

Is­tra­ga zbog Mu­jo­vi­ća
Pro­tiv Me­do­je­vi­ća i Ni­ko­le Ter­zi­ća se vo­di is­tra­ga zbog ne­stan­ka 13 pi­sa­ma, dva za­htje­va Vi­šeg dr­žav­nog tu­ži­la­štva i pa­pi­ra sa ruč­no is­pi­sa­nim tek­stom sa pre­tre­sa iz ku­će Ve­se­li­na Mu­jo­vi­ća. Dio nov­ca, od 890.000 eura, Mu­jo­vić je uzeo od Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, ka­ko bi nje­go­vom si­nu Mi­lo­šu omo­gu­ćio da do­bi­je mi­ni­mal­nu ka­znu za­tvo­ra, uko­li­ko u afe­ri „Pri­je­vor” po­stig­ne spo­ra­zum­no pri­zna­nje kri­vi­ce sa tu­ži­la­štvom. Me­do­je­vić i Ter­zić su osum­nji­če­ni da su zlo­u­po­tri­je­bi­li svoj po­lo­žaj ta­ko što ni­je­su po­stu­pi­li u skla­du sa pro­ce­du­ra­ma o pre­tre­su i ču­va­nju za­pli­je­nje­nog ma­te­ri­ja­la. Na­i­me, do­ka­zni ma­te­ri­jal ko­ji je pr­vo do­ni­jet u kan­ce­la­ri­je Od­sje­ka za su­zbi­ja­nje pri­vred­nog kri­mi­na­li­te­ta ni­je bio pro­pi­sa­no za­pe­ča­ćen. Ke­sa je bi­la ne­pro­pi­sno za­pa­ko­va­na, od­no­sno bez vo­šta­nog pe­ča­ta.